UVOD

Agronomski sektor uvek je bio na čelu tehnologije u nastajanju, prihvatajući promene i u mnogim slučajevima prednjačio inovacijama koje su ostale industrije sledile.

Industrijska revolucija i pojava mašina koje pomažu u smanjenju opterećenja od radno intenzivnog rada bile su veliki za poljoprivredu, omogućujući obavljanje rada većom brzinom u poređenju s prethodnim metodama. Uvođenje đubriva u komercijalne razmere dodatno je podržalo potrebu za povećanjem proizvodnje hrane kako bi se podržala rastuća svetska populacija, a nedavne inovacije u automatizovanim mašinama, bespilotnim letelicama i veštačkom osvetljenju poboljšale su efikasnost i kontrolu kvaliteta.

Ali s nekim globalnim organizacijama koje predviđaju da će se svetska populacija dodatno povećati na oko 9,7 milijardi do 2050. (povećanje od 1,7 milijardi u odnosu na 2023.), krizom troškova života i problemima u lancu snabdevanja – potreba za proizvodnjom više hrane nikada nije bila veća.

Ideja vertikalnog uzgoja nije nova, prvi je to 1999. predložio Dickson Despommier, profesor javnog zdravlja i zdravlja životne sredine na Univerzitetu Columbia. Zajedno sa svojim studentima razvili su dizajn za farmu nebodera za koju su sugerisali da bi mogla prehraniti oko 50.000 ljudi.

Više od dva decenija nakon ovog dizajna, ništa nikada nije izgrađeno, međutim, seme je posejano i ideja o vertikalnoj poljoprivredi sada je čvrsto u mislima mnogih inovatora, poljoprivrednika i stručnjaka za agronomiju.

Jedna od prednosti vertikalne poljoprivrede je povećani prinos useva koji možete proizvesti sa znatno manje zemlje, što jednostavno rečeno, znači da možete uzgajati više, s manje.

Ovo takođe ima koristi za životnu sredinu jer korišćenjem manje zemlje, manje su potrebni resursi za uzgoj useva, manje se koriste mašine i manje se ometa zemljište, biljke i životinje koje tamo žive.

Nadalje, zbog smeštanja useva u zatvorenom prostoru, mnogo je manje ometanja useva zbog vremenskih prilika – što omogućuje veći ukupni prinos i dosledniju kvalitetu.

To znači da se usevi mogu saditi, negovati i žeti 365 dana u godini zbog kontrolisanog okruženja i nedostatka zavisnosti o godišnjim dobima i vremenu.

Rano ispitivanje vertikalne farme u projektu u Škotskoj uspelo je uzgojiti sadnice drveća x6 puta brže nego što bi se očekivalo u tradicionalnom spoljnom okruženju.

Unatoč prednostima, vertikalna poljoprivreda je malo sporo počela. Prema Financial Timesu, od 2020. u svetu postoji samo oko 74 hektara operativnog vertikalnog poljoprivrednog zemljišta.

Sjedinjene Države trenutno prednjače s više od 2000 farmi, a Azija takođe povećava svoju upotrebu ove prakse s pojavom preko 200 farmi samo u Japanu.

U Evropi ambicija raste. Neke od vodećih kompanija na tržištu koje ulažu u vertikalne farme nalaze se u Nemačkoj, Holandiji i Skandinaviji. Jedna inicijativa u Danskoj koja želi izgraditi farmu koja bi mogla proizvoditi više od 1000 tona povrća godišnje.

Po svemu sudeći, vertikalna poljoprivreda velik je posao. Tržište se trenutno procenjuje na 5,1 milijardu USD od 2023., a očekuje se da će dostići 15,3 milijarde do 2028., što je povećanje od 10,2 milijarde u samo 5 godina.

Međutim, vertikalna poljoprivreda nije bez vlastitih rizika i izazova.

Prvo, zahteva značajna početna ulaganja. Pokretanje vertikalne farme daleko je od jeftinog, a jedna procena sugerira da bi moglo koštati više od 100 miliona USD da se farma od 60 hektara pokrene.

Drugi izazov su troškovi energije za koje svi znamo da su u poslednje vreme jako porasli. To bi moglo usporiti skalabilnost i smanjiti profitabilnost. Kao rezultat toga, nekoliko velikih svetskih kompanija preduzelo je korake kako bi smanjilo svoje poslovanje ili ih premestilo na druga mesta gde su troškovi vode i energije puno niži.

Uz to je usko povezan faktor životne sredine. Vertikalna poljoprivreda uveliko se oslanja na veštačko osvetljenje i stoga proizvodi potrošnju energije veću od proseka u poređenju s tradicionalnim zelenim smeštajem.

Mnoge kompanije su kasnije Mnoge kompanije su kasnije usmerile pažnju na LED rasvetu kako bi koristile manje električne energije, što je rezultiralo nižim operativnim troškovima i smanjenjem emisije ugljenika.

Investiranje u LED rasvetne sisteme generalno može biti od 2 do 4 puta skuplje od visokopritisnih natrijumovih sijalica - međutim, povrat ulaganja u LED rasvetu može se postići već nakon 12-24 meseca, čime postaju efikasnija opcija na duži rok.

Kako RS može pomoći?

Pored širokog spektra LED svetala koja su idealna za vertikalnu poljoprivredu, takođe možemo pomoći vašem poslovanju u upravljanju energijom i sarađivati sa vama u pregledu i poboljšanju načina i mesta na kojima trošite najviše energije. Rasveta je možda samo vrh ledenog brega - vidite šta se sve tamo može postići?

Ukoliko ste zainteresovani da saznate više o tome kako vam možemo pomoći, obratite se svom lokalnom upravljaču računa ili prodajnom timu i zatražite da razgovarate sa nekim o "Upravljanju energijom" i našim drugim rešenjima sa dodatnom vrednošću.